Stepenice do kapije

"Ja se tebe nešto ne sećam. Očigledno nisi ostavio neki utisak", reče ravnodušno onom koji se oslovljavao kao Corazon i krene polako ka njima. Prišla je dovoljno blizu da šutne prašinu i zemlju u lice ovom što je crtao kunaiem. "Alo lepotice, deder ne ori tu, šta radiš to? Zvučite kao raspuštena banda, kakvi ogrtači? Ne razumem? Šta želite? Da uđete u selo?", nasmejala se, "da sigurno", delovala je previše opušteno, što je verovatno bila posledica toga što nije bila sva svoja ovih dana, nije razmišljala, samo je delovala.

Tako znači. Traumi se ne sećaš.

*Poklanja se čoveku koji je dao kompliment*

Ovo je, dame i gospodo, jedan gospodin pre svega. Drago mi je.

Iako ste mi svi ovako divni i veseli, pristojnost nalaže da nas prvo Hokage dočeka. Grešim li?

Nema poente u sistemu Kagea, ako on sam šalje svoje kerove da nas dočekaju.

Drugar! Gospodine! Ti kojem se sviđa moje ime!

Došli smo da pričamo o pravilima. Tačnije, došli smo da utvrdimo pravila i za to nam je potreban tvoj Hokage, Učiha Dante.

Akatsuki,zanimljivo.
(rece tiho nasmejavsi se,prisecajuci se sta mu je Hokage pricao o njima, i kakvu moc poseduju,zatim se okrene prema Izumi i Jumiveu)
Lepo je sto ste i vi tu.Nebitno Izumi,preburna reakcija,i sam znas osecaj kada si gladan a ne pustaju te da na miru jedes.
(rece nasmejavsi se , a zatim vrati pogled na Akatsuki i rece hladnim smirenim glasom)

Sta zelite od nas?Ne verujem bas da bi zla organizacija htela samo da poprica sa nama..
(videvsi kako nepoznati nindza baca kaput i uzima kunai i Izumi ide prema njima,uhvatio je za ruku i povukao nazad)
Polako Izumi,nisu takvi kao sto izgledaju,opasni su.
(sapne joj i onda je pusti)
Hokage ,ima obaveze,nece se baviti sa propalicama kao sto ste vi.
(rece naglas kako bi ga dobro culi)

(Samo je postavio ruku kako mu prašina nebi ušla u oči pridigao se bacivši kunai na zemlju, obrativši se Jumiveu i Izumi).

Pih. Nisam ništa manje očekivao od ninje Konohe. Kakva topla dobrodošlica svidja mi se ovo. Izumi? 

Ne razumem čemu takva drskost? Mi smo samo došli da ustanovimo par stvari sa vašim Hokageom. Ne tražimo nikakve konflikte. Vidiš Cora zato sam rekao da ne budeš fin prema njima.. 

(Okrenuo se prema Jumiveu i Keisukeu obraćajući se malo strožijim tonom)

Ja želim to? 

//Po roleplayu ti uopšte ne znaš moje ime jer me prvi put vidiš u životu takođe nisam poznat u ovom selu jer nikada nisam bio deo njega tako da ću ovo ignorisati, povedi računa malo.//

Selo lišća nas je proglasilo otpadnicima. Stvarno ne razumem kako ne znaš tako banalne stvari. Ništa loše nismo uradili da bi to zaslužili, ali eto takav je svet shinobija da bi napredovao moraš nekoga da zgaziš... To sam naučio na teži način.

(Malo je odvratio pogled od ostalih pogledavši ka nebu sećajući se starih dana kada je bio član kampa Vetra)

Keisuke Yuki.
(rece glasno kada je cuo "Plavi decko")
Zapamti to ime!
(rece dok su komadici leda leteli u vazduhu oko njega ,kao da su bili deo Keisukea,zatim se nasmeja)
Ni ti meni nisi simpatican,ako hoces da znas,ali ne zelim incidente,tako da cu precutati.
(rece i skloni ruku sa Hirakameraia)

Keisuke! Heh, zapamtiću to ime onda! Ledene moći, kul!


*Pali cigaru, jer jelte, zna da je to kul. Ne voli cigare, ali voli ideju šinobija koji uzima upaljač i pušta dim onda kada je sve napeto*





Dante, razočaravaš. Ipak, tvoji prijatelji su kul.

*Uzima Ningyov mantil organizacije i pokazuje mu da je vreme da krenu*




Ako se ikada umešate u neku našu veliku misiju, znajte da ćemo vas ubiti.
Ako ikada pokušate da nas nađete i napadnete, ubićemo vas sve.
Ovakav stav očekujem i sa vaše strane.

Samo nesto pre nego sto odete.
(rece dok su se komadici leda dizali iznad njega)
Taknete li selo,ili stanovnike  u njemu,umrecete,obecavam vam to!

(kratko i jasno rece , a zatim stvori krila od leda i poleti prema selu)

Laganim korakom izlazi iz sela sa zavezljajem preko ramena.

Selo je bilo tiho i mirno. Nekako cudno. Napravi nekoliko koraka od kapije i zastade. Bilo mu je tesko ali olaksavala mu je misao da je sve to za neko vece dobro. Sve u rok sluzbe, pomisli. Laknulo mu je sto nikoga nije sreo u sput. Nije voleo rastanke. Iako je oklevao, okrete se i jos jednom pogleda selo. Osmeh mu se razvuce preko lica. Nije zeleo da se mnogo zadrzava pa se okrete i pogleda ispred sebe, ka liniji koja je spajala zemlju s nebom, i iako je trebao da saceka jos malo duze to mu je pricinjavalo nelagodu pa odluci da krene sporim korakom vise se ne okrecuci.

Eto ga, tu smo konacno. Savladao si summoning prijatelju moj(zapali cigaretu).

Ovo je drevni skrol sveta zaba, potpisi svojom krvlju i vec ces se naci na njihovoj planini.

Pogleda ka skrolu i vide sva imena ispisana na njemu. Behu to veliki ljudi.

Zagrize palac i napisa svoje ime. dok je nestajao u oblaku dima podigne ruku u znak pozdrava Danteu. 

Vreme je i ja da krenem....

(Zapali cigaretu, predade ceduljicu strazaru na kapiji i posto potpisa ugovor, nestade zajedno sa njim)