(Bese to davno.Imao je 8 godina.Njegov rodjendan.Jos jedan tuzni dan za njega.Godisnjica patnje.Predvecer je stigao kuci uplakan.
Nije bilo neobicno,ali pak ovaj dan se razlikovao.
Pomagao je jednom coveku kako bi zaradio nesto novca,ali je slucajno slomio vazu.
Covek je bio ljut pa ga je izbacio napolje i vikao na njega na sred ulice
i osramotio ga pred ljudima...
Nije samo bio tuzan kada je stigao,nego i besan.Na sebe.
Tada je prvi put uzeo kunai u ruke.
Uzeo ga je sa police i iz besa zabio u zid.Ta rupa stoji u njegovoj sobi i do danasnjeg dana.Kada je to ucinio uplasio se.Poceo je da drhti.
Pomislio je sta ce reci njegovi roditelji kada budu to videli.
Tada se setio.
Njih vise nema...
Tada je shvatio da ce mu zivot zauvek biti pun patnje.
Vec sutradan je otisao kod svojih "prijatelja", sa kojima nije pricao od pogibja njegove porodice, i zapoceo svoj prvi trening.Od tada je pocela njegova avantura.
Njegov prvi korak ka cilju.Njegov pravi,istinski zivot je otpoceo.)
