Bilo je to davno, toliko da se jedva, kao kroz maglu secao. Pre nekih 15ak godina?
Da, tako nekako.
Jednog vedrog dana, u prolece gledao je starije pripadnike Uchiha klana u zaru treninga, shurikeni i kunai su leteli svuda, ali svaki koji je bacen je pogadjao blizu centra kruga na ciljanoj lutci za trening. Pogledao je desno od sebe i video drugi deo klana kako vezba svoje vestine rukovanja macem. Udaranje maca o mac i iskre koje su se pritom stvarale kao da su ga hipnotizovale, usao je u neki svoj svet misli ali je ubrzo prekinut. Otac mu je stavio ruku na rame, on se trgao ali je cuo smeh i pitanje: "Da li i ti zelis da se oprobas?", klimnuo je glavom i ubrzo mu se u rukama nasao tanto noz, naravno ne ostar kao oni koji su se koristili u ratu ali dovoljno da bude ocigledno da biti na losoj strani ostrice nije ni malo pozelnja stvar.
U ruku mu je legao savrseno, ne kao igracka, vec kao oruzije kojima je rukovao godinama, otisao je do mesta gde su ostali trenirali i zatrazio da se pridruzi, na sta su mu rado potvrdno odgovorili, od tada, pa sve do danas, bar jednom dnevno kao ritual mora proci kroz trening gadjanja i rukovanja ostricom, iako ga to vec duze vreme ne zanima.
x2
