Dvadeset osmi decembar, godina treća.
Sredjivajući poslednju papirologiju za njegov boravak u gradu, nesvesno je posmatrao prvi sneg te godine. Voleo je sneg, njegove ledene šare i obrise, naslage i namete.
Grad beše očišćen skoro sav i ulični crni granit se ukazivao u moru beline. Različite boje, ukrasi i šare behu rasporedjeni ulicama te grad beše pripremljen za prazničnu atmosferu. U Aizenovom apartmanu vatra je pucketala u kaminu no i pored toga on beše obukao tanak kaput jer ga je hladnoća probadala.
Ninje grada su bile na oprezu. Vreme praznika je pogodno za raličite napade, kradje i uništenja. I pored njihove spremnosti, nadgledanja i kontrola gradom se širila pesma, muzika i igra.
Četvrta godina od novog početka računanja vremena. Kako su svi kazivali godina prosperiteta i poboljšanja. Napad Oriona ubrzo je bilo zaboravljen, gospodar grada se nije vraćao u isti već dve godine te se trudilo da se taj dogadjaj zataška i ostavi izveštaj samo za njega.
Papiri behu završeni, a sneg je i dalje padao kao da mu je to poslednji put u životu.
Nadam se da je gotov čaj..
(rekao je Aizen sa smeškom naslanjajući bradu na ruke koje beše laktovima oslonio na sto i osmeh se počuo kao odgovor iz kuhinje)