(Koraci.Cipele udarase nezno put kojim se kretao,blaga prasina bi se dizala...
Ruke kao i obicno jedna u dzepu,druga pored tela.
Prilazio je ninjama ili bolje receno legendama,koje su stojale ispred ogromne palate.Hladni vetar presece smirenost prisutnih.
Mogao je videti promene ponasanja u svima koji su stojali.
Uznemiren pomalo i sam,izvadio je ruku iz dzepa i prisao na nekoliko metara od Dantea spreman da mu prenese poruku,ali...
Oblaci se polako razilazise,kao da su se trkali.Ili su pak bezali.
Video je te oci...ispunjene tamom,nekakva jeza prosla bi kroz njegovo telo.
Seigenove oci zaigrase na momenat dok ga je posmatrao.
Imao je osecaj...kao da gleda u sam...pakao.)
*Da li je to...*
(Nekoliko trenutaka je trajala ta strasna tisina.Zatim trepnu i vrati svoj hladnokrvi izraz lica koji nije pokazivao emocije.Ni tugu,ni radost.Pa cak ni strah.Ipak,znao je da Kisai moze da ih prepozna.Osetio je.Pazljivo je slusao Danteove reci.Njegov glas.Bio je jednako hladan kao i Kisaijev.A pogled,mozda ne toliko strasan,ali definitivno mracan.
Vetar bi dunuo jos koji put do momenta pre nego bi se nastavio razgovor...)