Pišemo priču

First topic message reminder :

Svako treba da doda jednu ili više reči koja se nastavlja na prethodni komentar, da bi napisali priču. Ja ću početi.

Bio je...

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.
Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda
Te decko pridje devojci i upita je: " Znamo li se mozda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom.

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.
Trebao mu je ....

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je.

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao.


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7.....

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao.


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2,1 .....

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao. 


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2,1 .....
Odjednom se cuo hitac iz "Snajpera"....


Promašio je. Namerno ili slučajno, nije bilo bitno. Samo se okrenuo i potrčao niz zgradu, i potom ušao u kanalizaciju. Sa početka ulice video se crni auto koji se približavao zgradi te mlade devojke. Dva visoka čoveka izašla su iz auta i ušla u zgradu. Pozvoniše na vrata...