Stepenice do kapije

(Penje se uz stepenice. Isao je malo ispred Aye. okrete se i reče.)

Ti produži ka selu ja cu ostati na kapiji u slučaju da neko naidje. Vidimo se za neki dan kod Ichiraku-a.


(Mahnuo je Ayi u znak pozdrava a onda se naslonio na vrata kapije.)

(Bio je naslonjen na kapiji kada je u daljini cuo korake. Okrenuo se i ugledao nepoznatog ninju kako se penje uz stepenice.)

Stoj.. (Povika.) Ko si ti? (Stojao je i zastrasujucim pogledom gledao je ka ninji cekajuci njegov odgovor.)

(Stajao je mirno na kapiji dok mu se ninja priblizavao. Nije spustao gard ni za trenutak.)

Naravno da možeš.
(Reče a zatim se skloni da bi ninja mogao da prodje.)

(Dok je ninja isao ka njemu sklopio je ruke i upalio senzor za svaki slučaj.)

(Dok je ninja koracao ka centru sela pogledao ga je jos par puta i onda definitivno shvatio da je on bezopasan.)

Nisi mi rekao svoje ime. Ja sam Ichigo Kurosaki. Drago mi je da smo se upoznali.
(Zacu se sa kapije sela lista.)

(Skocio je na drvo pored kapije cuvajuci strazu i dalje.)

Godinu dana je prošlo od kako je poslednji put videla te dobro poznate stepenice koje su vodile do ulaza u Konohu. Dok je tako stajala na samom početku, sećala se kako i nije bila neki preteran fan istih s obzirom da joj je uvek bilo mučno preći tolike stepenice svaki put kada se trebalo ići na misiju, pa opet pošto se vrati iako je tada već znala da se kreće kao pravi ninja. Sada, stojeći ponovo pred njima, bilo joj je laknulo. Nisu se promenile ni malo, kao ni čitava okolina, u odnosu na nju. Naravno, ne računajući po koji kamen više, po koje drvo više, kao ni činjenicu da se iz sela nije čuo ni najmanji šum. Ni dašak vetra.
Noć se uveliko spustila. Nije htela sebi da prizna da okleva da krene ka kapiji. Samo treba da se natera na taj prvi korak, a ostali će usledeti za njim bez problema. Ovaj put razlog za to nije bila lenjost, nego čudan osećaj u stomaku koji joj ne dozvoli da se pribere (kad si gladan nisi sav svoj).
Sa strane bi nekom možda delovala kao utvara, s onom svojom crnom kosom i svetlim tenom, bezizražajnog lica kako gleda ka selu bez ijednog treptaja. Pokušaj tople svetlosti baklji na obodima stepeništa da njenom licu daju neku boju bio je uzaludan.
Setila se svojih kolega ninji i učitelja, osetivši želju da u što kraćem roku sazna šta je sve propustila, ali ju je ujedno i kočio vrlo moguć neprijatan doček. Gde je bila sve ovo vreme? Kako objasniti zašto se nije prvo vratila u selo pa onda otišla u sage svet? Da li će razumeti? Pužići iz sage sveta lišili su je bilo kakve informacije o bilo kome, što je prvobitno bila njena odluka. Jednostavno joj je trebao odmor. Sada je bila spremna da nadomesti tu prazninu. Pitala se na šta bi sve mogla naići, a ponajviše ju je interesovalo šta se desilo s Jumiveom i Keisukeom - saborcima s kojima je bila na poslednjoj ne tako uspešnoj misiji.
Okrenula je glavu, pogledavši iza sebe u tminu odakle je došla. Nesigurnost koju je do tad osećala, potisnula je odlučnošću. Stara Izumi može slobodno da ide. Više nije poželjna. Za nju nema mesta u ovom svetu.
Vratila je pogled ka stepenicama, krenuvši njima lagano ka kapiji.



(((Prvo kao prvo, ovi što su na kapiji ne mogu da znaju da sam to ja ofc, mogu jedino da utripuju da ima nekog u samom podnožiju stepenica, jer su to opet ofc prilično dugačke stepenice kao što se vidi na priloženoj slici, drugo, moj lik nije bio tu po rpu godinu dana tako da se ponašajte u skladu s tim, treće, ne rpajte sa mnom ako mislite napisati rečenicu-dve, fala.))).

(Hodao je stepenicama necujno nakon Izumi, nije znao ko je ona, hodao je laganim korakom dok se svo mrtvilo oko njega nije ugasilo, imao je neki grozan osecaj u stomaku kao da je osetio nekoga, nekoga njemu poznato samo se mrstio zbog tog osecaja i nastavio je ka kapiji)

pf

(uzdahnuo je dok se priblizavao svom cilju)

Nogom pred nogu, polako je napredovala prema kapiji. Iako se svojski potrudila da odlučnošću nadjača svako drugo osećanje, nije dugo potrajalo. Previše je razmišljala. Htela je da se lupi šakom po sred face, kako bi se onda možda dozvala sebi. Čemu onaj epski stav od malopre kada nisi u stanju da ga održiš bar na pet minuta? Dete, jedno, glupo.

Dok je tako prekoravala samu sebe, na licu su joj se smenjivale grimase.

Kako zaboga planiraš da funkcionišeš u selu tako nestabilna. Nemaš više 14 godina, neke stvari se više ne praštaju tako lako (kao da su se i tad heh). Gde je zaboga ono turn off dugme i kada planiraš da ga iskoristiš. Možda kada Ichiraku počne da prodaje samo vegetarijansku hranu - znači nikad.

Misli su joj bile toliko glasne, da na par trenutaka uopšte nije primetila da je neko već neko vreme prati. Zastala je istog momenta kada je to uvidela i okrenula se, primetivši jednu veoma poznatu i u isto vreme totalno nepoznatu osobu. Namrštenim pogledom, gledala je u njegovom pravcu dok joj je postepeno dopiralo do svesti ko je zapravo osoba koja je stajala pred njom.


Nemoguće...

(Bio je sokiran jer je video tako poznatu facu na tako nepoznatom mestu, ali pokusavao je to da sakrije da pokaze da zapravo nije vise zbunjeni decacic koji ce ovisiti od svog brata, da je on sada pravi ninja zastao je na trenutak stavio ruku na usta i odjednom uzviknuo)

Inuzunaminani? To si stvarno ti? Nemoguce... (ipak nije uspeo da se suzdrzi da joj vidi taj besan izraz lica koji nije video tako dugo jos od sirotista)

Kakva koincidencija da se sretnemo ovde... Stvarno cudno..

Taj nepoznato-poznati lik je zapravo bio Tenshi, njen drug iz detinjstva, a ujedno i Ningyov mlađi brat. Mlađi brat čoveka koga je ubila. Jeza joj je prošla telom, setivši se te scene.
Gledajući sada u Tenshija, mogla je da primeti zašto ga je odmah iz prve prepoznala. Još od onda se ništa nije promenio, osim što je pustio kosu i što je sada bio nešto malo viši od nje.

Izumi, ispravila ga je. Da, ja sam. Tenshi, otkud ti ovde? ...

Deset godina je prošlo. Bili su deca, bilo ih je briga za sve što se dešavalo oko njih. Tada je još uvek imala život, roditelje, sestru, pa i drugare, uključujući njega. Za ime sveta... otkud on ovde? Da nije saznao? Ne deluje kao da jeste. Da jeste, ne bi stajali ovde nego bi verovatno već uveliko pokušavao da mi vrati 'uslugu'. Ako nije to, šta ga je drugo moglo naterati da se pojavi baš sada, nakon godinu dana njenog boravka izvan sela? Kolika slučajnost mora biti... Stajala je mirno na stepeništu, vidno zabrinutog izraza.

(Na trenutak se blago nasmesio, ali ubrzo nakon toga je pognuo glavu drhtavim glasom je izgovorio to) 

Moj brat je ubijen. Dosao sam ovde da pronadjem sebe, srecan sam sto te vidim (nasmesio se i pogledao u nju) 

Drago mi je da si jos ziva i zdrava. (stegao je pesnicu dok se koktel smeha i placa "pravio" u njemu). Dugo vremena sam hteo ovde doci... Ali mnogo toga me je sprecavalo u tome. Secas li se sirotista? Izumi..

Bilo joj je laknulo kada je shvatila da ipak ne zna... ali joj i dalje nije bilo svejedno. Smirila se taman toliko da iskontroliše facijalne ekspresije. S saosećanjem ga je pogledala kada ga je upitala:

Kada? Kako?... Znaš li ko je...

Suzdržala se daljnjih pitanja, jer su i ova uveliko već bila neprijatna i neprikladna. Možda uopšte nisu trebala biti ni postavljena, ali jezik je bio brži od pameti. Ugrizla se za isti.
Klimnula je samo potvrdno kada ju je upitao za sirotište. Nije htela da prenagli s još nečim pa je samo ćutala.

(Stavio ruku preko lica i napravio je kiseli smesak dok je kroz svojih 5 prstiju gledao zvezde) 
Ne znam, nadam se da pociva u mirum Nin, da li gledas, da li si ponosan na mene? (poceo se smejati kao lud i samo se namrgodio) Pa, Izi hoces da pojedemo nesto? Ti castis.

Primetila je tu ludu crtu i kod njega, koju je posedovao i njegov stariji brat, a koliko je mogla da se seti, čak i njegov otac. Koliko god joj bilo drago što ga vidi nakon toliko godina, toliko i nije zbog okolnosti koje su se desile. Znala je negde u podsvesti da je greška što će tek tako glumiti kao da se ništa nije desilo i u tom jednom trenutku je htela odmah sve da mu kaže, da prizna, ali ipak nije. Nije želela da ga povredi još više - dovoljno joj je delovao utučen. Možda to nije bilo ispravno razmišljanje, ipak tad nije znala za bolje.

Hoću, ali prvo moram da obavim par stvari. Znaš, nije me bilo neko vreme u selu. Idemo zajedno da ih šokiramo.

Osmehnula se preko volje, ispruživši ruku ka njemu.

(Blago je nabacio osmeh dok je  razmisljao samo o jednoj stvari, kako ce se snaci u Konohi, dugo nije bio u ''civilizaciji'', ziveo je sam sa mladjim bratom koji je bio cesto odsutan imao je neki osecaj aneksioznosti, laknulo mu je kada mu je Izumi pruzila ruku osetio je po prvi put da nije sam samo je uhvatio za ruku i prepustio se, da ga ona odvede tamo gde treba)

(Sedeo je na drvetu i posmatrao kako mu dvoje ninji prilazi. Gledao je tako nekoliko sekundi u njihovom pravcu ali nije mogao da ih prepozna. Video je samo da je jedan od ninji ustvari devojka. Taman kada se pripremio da im pridje prekide ga shinobi kojeg je poslao Aizen. Skocio je sa drveta i dosao do njega, a onda mu je ovaj nesto šapnuo na uvo.)

Aaa... Tako znaci.. Došlo je vreme..

(Okrete se jos jednom ka ninjama koji su se penjali uz stepenice pogleda ih, a onda krenu ka gradu.)

(Putujem)