Nakon sto je otpratio mladog genina iz kampa Satori do oblasti vatre 3 kraickom oka je u daljini ugledao seoce koje mu je izgledalo kao fino mesto za predah, naravno laganim korakom je dosetao da se ne bi umorio, a i taj lagan korak je bio tradicija kampa yoru, i ubrzo se nasao na ulicama obliznjeg sela. Selo mu je, po prirodi, bilo nepoznato, tako da je prilazio kome god je stigao na ulici, ne bi li saznao gde je to tacno trenutno, ili jos bolje gde bi mogao da nadje mesto na kome moze da ima malo mira. Na pitanja uglavnom nije dobijao nikakav odgovor, i primetio je da mestani uglavnom nisu iskazivali neko gostoprimstvo, no nije odustajao. Nakon desetak ljudi znao je dve stvari, da se selo zove Orinoko, i da im je rudnik jako poznat. Za kopanje nije bio previse oran tako da je nastavio da se raspituje, isavsi od osobe do osobe naleteo je na crnokosu devojku. Njena odeca se razlikovala od one koje nose lokalci, tako da se ponadao da ona nece biti toliko odbojna. Prisao joj je i upitao:
"Hej, da li kojim slucajem znas mesto gde bi putnik mogao da presedi do sledeceg polaska?"