Planinska reka Orion

Nasumični naleti planinskog vetra nosili su joj kosu dok se kretala ka napred s roze rancem na leđima. Prohladno jutro nije sprečio ovu devojku da obuče svoju omiljenu letnju kombinaciju. Bela majica kratkih rukava s šavovima u boji, suknja i patike koje su se uklapale uz ranac. Sve jači pritisak velike količine nepoznate čakre mogao se osetiti zbog čega je znala da je blizu. To joj je izmamilo osmeh.
Preskočila je potočić, pa još jedan, zaobišla po koju stenu i našla se u blizini reke. Na prvi pogled ne bi primetila nikoga, ali kada je malo bolje pogledala uz reku na jedno 200 m mogla je primetiti neku osobu... momak... ne stariji od nje po izgledu. Konačno je bila tu. Suzbila je ushićenost svojim uspehom i samo se blago osmehnula krajevima usana.
Spustila je pogled i pridržala se za stenu kako bi se popela do tamo bez posledica. Taman kada je mislila da krene, zastala je. Nije mogla tek tako da se približi, mada je vrlo verovatno da ju je već i primetio. Razmišljala je tako sekund, ali je odustala od te obazrivosti s nekom novom sigurnošću u sebe. Svašta, bože moj pa ipak je ona čuvena Neliel.
Pošto je već bila blizu, shvatila je da taj dečko spava. Namrštenog izraza, razmišljala je šta će sad. Ovo mora da je neki njegov zastupnik ili pomoćnik ili šta već. Hm, boga mi lep pomoćnik. Odmahnula je glavom. O dozovi se. Prišla je i šutnula ga blago po nozi.


Hej tražim Tenshi-a, ustaj.

Na ovim prostorima nekada i zidovi imaju uši.


Vratila je glavu u normalan položaj, namrštivši se. Verovaće joj tek tako? Mada, verovatno da ju je već i proverio, ako je znao da dolazi. Bila je sigurna da je neko tog ranga zapravo i sam pustio buvu o ratu, a ovde glumi iznenađenje. Zavaravaj nekog drugog, pomislila je.


Želela bih da pomognem čišćenju bezvrednih bubašvaba koje i dalje obitavaju u ovom svetu.


Našalila se i to pokazala završivši rečenicu osmehom, a možda i nije bila šala u celosti. Mislim, zbog čega bi drugo i bila ovde ako ne zbog toga?

Nasmejala se naglas. Ovo joj i jeste bilo uzbudljivo na neki način, ali ne onoliko koliko bi zaista želela da bude. Nije se preterano obazirala na velikog drvenog golema, koliko na njega, pažljivo slušajući šta je govorio.


Uzbuđuje li te tuđa bol... hm? Znaš... ako zaista želiš da me testiraš... Testiraj me lično. Ne šalji na mene drvene lutke.


Svakom rečju mu je prišla za korak bliže sve dok nije bila dovoljno blizu da zaviri u knjigu koju je držao.

Odmakla se instinktivno kada je zalupio knjigom, zadovoljna što je izazivanje urodilo plodom.

Krenula je rukom da ga zvizne po grudima.