Yōsei-ō no Mori

Definitivno jedno od najlepsih i najmirnjih mesta na citavoj planeti.

Mnogi ljudi koji su bili u ovoj sumi su se vracali sa neverovatnim pricama koje prkose svakoj logici.Postala je mit.

Drvo koje se nalazi u centru sume se vidi na samom ulazu u ovu oblast.

Njegovo lisce nikada ne opada.

Po legendi ovo drvo predstavlja granicu ljudskog i vilinskog carstva.Takodje se spominje da je ova suma unistena pre oko 700godina nakon cega je tama prekrila ova podrucja.

Stotinu godina kasnije suma je ponovo ozivela.

Oko drveta se nalazi nevidljiva barijera koja bi sprecavala pojedince da udju... 

(Dugo je leteo kroz sumu znajuci tacno put gde treba da ide.

Prosle su godine od kada je poslednji put bio ovde.

Svako drvo je zapamtio,svaku pticu,svaki sum.

Sve je ostalo isto.)

(Tiho je rekao prilazeci drvetu.Barijera ga naravno nije zaustavila.

Neko vreme je gledao u drvo zaleci sto je uopste dosao ovde...ponovo...

Potom je primetio jednu osobu niskog rasta kako izlazi iz drveta.

Prepoznao ga je.Kada mu je vec sasvim prisao izaslo je jos mnostvo njih.

Svi su u cudu gledali u Kinga.)

Wapu: Gospodine King ! Dosli ste ! 

(Samo je odmahnuo glavom blago u stranu.)

Wapu: Prosto neverovatno.Cuo sam da si postao Genin ! Cestitam !

(Rekao je i pogledao unaokolo.Svi su stojali i gledali u njega kao u duha.

Bilo je zastrasujuce.

Kao da je imao tremu sto uopste stoji...)

Wapu: Razumem...

(Odgovorio mu je i zatim se okrenuo mahnuvsi svima da se vrate.

King spusti pogled na zemlju prisecajuci se starih dana kada je sa osmehom ovde provodio svaki dan.Imao je toliko prijatelja,porodicu,sve sto je ikada mogao pozeleti.

Zasto je bio toliko tvrdoglav.Vise nista nece biti kao pre.

Misli mu prekinu poznati glas.)

Helbram: Nista neces postici sazaljevanjem sebe.

(Izgovorio je njegovo ime nakon cega se namrstio.

Bio je besan.Ipak nekako srecan.Zamalo je cak pustio i suzu...)

Helbram: Uskoro ce doci budi strpljiv.I ja cu prisustvovati.

(Nabacio je mali osmeh na lice gledajuci Kinga)

(Odgovorio je potvrdno,ali ipak nesigurno.Nije mu prijalo da ulazi u duboku konverzaciju sa njim.Iako...Iako mu je on bio najbolji prijatelj...Sve je bilo nekako cudno.Ipak je proslo toliko vremena.)

(Niski covek im je prilazio.Duge brade spojene sa brkovima.

 Polako je hodao sa stapom u desnoj ruci.Praveci rupe u zemlju na svakom koraku.

Staresina sume.

King i Helbram ga pogledase znajuci sta sledi.)

Helbram: Proslo je vreme za pricu...

(Duboki trans u kome je bio vracao ga je kroz istoriju sto nije smelo da se dogadja kako bi bistrog uma aktivirao Byakugan.A mozda je ipak i smelo ? Nije imao odgovor na to pitanje...Mozda je to samo deo gde treba da prihvati cinjenice,da ostavi ono sto je iza njega ,ali da nikako zaboravi.Morao je da prezivljava sve to ispocetka.

Bilo mu je nelagodno,zeleo je da odmah prekine meditaciju,ali ipak...glas njegovih prijatelja govorio mu je "Mozes ti to".Prosto zablista od srece,suze su mu tekle niz lice iako to nije mogao videti.Osetio je.Kako polako kaplju.

Odlucnost mu nije bila jaca strana,ali pak ovoga puta je odlucio uistinu.Trenirace,zabavice se,zivece kao nekada,sa prijateljima.Oni su njegova porodica.I stari i novi.I one koje tek treba da stekne u buducnosti...)

(Prolazili su sati...meditacija je vec bila potpuna.Un prazan.Skoncentrisan.
Chakra usmerena prema ocima.Blagi bol se javljao u tom predelu glave.
Svaki udah,izdah nosio bi chakru 'vamo tamo.
Nista se nije culo,samo blagi vetar i disanje.)

(Helbram je za to vreme razmisljao o starim lepim vremenima kada se druzio sa Kingom po dvoristu.Ponekad bi po sumi igrali zmurke ili slicno.
Malo bi trenirali oruzijem sto bi iznerviralo njihove roditelje pa bi bili kaznjeni.
To su bili lepi dani...
Zamalo se nasmeja sto bi prekinulo njihovu koncentraciju,ali uspeo je da se zuzdrzi.)

(Vetar mu rasplamsa kosu,chakra je ludela nakon cega utihnu. 

Otvorio je oci koje su bile blede,vene popucale...Byakugan.

Helbram se nasmeja blago otvarajuci oci.Gledao je u Kinga.

Staresina potom otvori oci ne ustajuci sa mesta.)

Staresina: Odlicno.Zavrsili smo za danas.

(Poceo je razgledati uokolo,doduse nije mogao daleko videti,ali mnogo ostrije.

Sta vise mogao je da vidi skoro pa iza sebe.

Neverovatna sposobnost...

Divio se neko vreme nakon cega je sklopio oci i ugasio Byakugan.)

Helbram: Sta kazes na jedan sparing ? 

 Nismo se borili vec,pa...Znas i sam.

Helbram: Vec odlazis,ali...

(Nije zavrsio recenicu shvatajuci da on tu nista ne moze.

 Tisina je zavladala podrucjem,staresina je otisao.

 Helbram je imao polu namrsteno lice,mada vise lice razoracenja.)

Helbram: Hajde bar da prosetamo malo ? Sta kazes ?

(Helbram se nasmesi i podje sa njim.)

(Setajuci se kroz gustu sumu isprepletanu granjem koja nije dopustala prilaz svetlosti razgovarali su o starim danima.

Tihi cvrkut ptica je ulepsavao atmosferu.

Pak ipak kroz lisce su mali zraci prolazili tek toliko da bude osvetljeno.)

Helbram: Moramo da nadoknadimo izgubljeno vreme znas.

(Cutao je planirajuci da ''prepusti'' pricu Helbramu)

Helbram: Ah to su bili dani.Znam da je bilo pakleno na kraju.

(Gledao je u Kinga koji je lezao na svom jastuku leteci pored njega.

Razmisljao je da li ga ovaj uopste slusa ili drema.

Ipak je zmurio pa je bilo tesko rasaznati.)

(Rekao mu je ostro,ali pak tiho.

Nije mu se svidelo kako je Helbram izneo svoju misao.

Secao se majke da mu je to govorila,ali to je bilo uglavnom samo kada bi ga neko ismevao ili ako bi se povredio dok bi se igrao i slicno.

Helbram je slusao njegove reci i behu mu u sekundi neprijatno,ali ipak King je bio osoba koji je uvek govorio prave stvari.)

Helbram: Izvini.

Helbram:
Razumem te.

(Nije stigao da zavrsi razgovor kako je zeleo.

Cuo se nekakav piskavi ton citavom sumom.

To je bio neki svecani poziv.

Helbram je bio na visokom polozaju sto se toga tice i morao je prisustvovati.)

(Mrtva tisina.Sve okiceno predivnim cvetnim pupoljcima po drvecu.

Ptice koje se ne vide od krosnji tiho cvrkucu praveci melodiju lepsu od bilo kog zvuka violine ili klavira.

Vetar je blago pomerao grane.Suskanje koraka kroz travu kao da je ulepsavalo mesavinu lepih zvukova.Satio i njegov pas su hodali polako malo iza Kinga koji je jos uvek cutao.Cinilo se kao da je to najbolje za sada.

U daljini se vec videlo ogromno stablo koje je krasilo citavu sumu.

King je leteo gledajuci samo pravo.

Nadao se da nece nikoga jos uvek sresti.Bar dok ne stignu do drveta.

Zapoceo je pricu...)

(Trudio se da isprica sto brze moze i to tako da ga ovaj ne prekida.

Nije zeleo ni u oci da ga pogleda.

Pitao se kako ce ovaj reagovati.Kada je skoro pa zavrsio pricu pogledao je u Saita da vidi njegovu reakciju.

Iako je mogao vec da pretpostavi.)

(Taman je pokusavao da smisli odgovor kada je osetio prisustvo cemu poznate osobe...)

(Rekao je zelenokosom prijatelju Helbramu koji im se polako priblizavao.

To je skratilo muke Kingu za objasnjavanje jadnom Saitu koji je dobio infarkt.)

Helbram: Yo ! Ko ti je taj prijatelj ? 

(Sa blagim osmehom na licu rece Helbram.)

(Nakon upoznavanja objasnio je Helbramu trenutnu situaciju.Ovaj bi klimnuo glavom i nastavio sa njima put ka glavnom drvetu.Proslo je oko sat vremena dok nisu stigli do konacnog odredista razgovarajuci o tome da li ce,odnosno kako ce Kralj reagovati kada vidi coveka u sumi.)

(Zastao je na sekund,a potom se samo lazno nasmejao i nastavio put.)

(Stigli su do drveta.Svi su zacudjeno gledali u coveka.

Usledila je neprijatna tisina.Vetar ju je pomalo prekidao.

Zatim Helbram povika.)

Helbram: Ajmo razlaz ! Nema sta da se vidi ovde !

(Nakon sto su se svi vratili prvobitnim poslovima trojica prijatelja su otisli na malo udaljenije mesto.

Izgledao je sasvim pogodno za trening.Zapravo to mu je i bila primena.

King je odmah poceo trenirati ne govoreci nista Saitu kao da je bilo sve ocigledno.Helbram je legao ispod obliznjeg drveta i sa osmehom gledao ka nebu.King prekinu tisinu.)

 Uskoro ce se pojaviti Kralj.Tako da...Uzivaj za sada.

(Proslo je jos neko vreme,treninarenje se nastavilo,sunce milovalo njihova lica,

a vetar ih blago osvezavao.

Helbramovo hrkanje je bilo jako iritirajuce da je Kingu u jednom momentu palo na pamet da ga ugusi jastukom.

Ali nazalost to bi napravilo veliku pometnju.

Kralj nije stigao jos uvek.

Mada...

King je mogao da primeti da vreme do njegovog dolaska postaje sve tanje.)